Izdavač: Makart / autorsko izdanje
Godina: 2024
„Ovo je, srećom, posao kome nema kraja“, piše autor i u startu (na jednoj od poslednjih strana, u svojevrsnom pogovoru) odgovara na ključno pitanje koje bi mu se dalo postaviti. Kako se odlučiš uhvatiti u koštac sa beskrajem? Izabereš tu pomenutu sreću kao glavno oružje otmičara od zaborava. Samim tim, mogu vrlo živo zamisliti gospodina Janjatovića, u danima kovidskog zarobljeništva, kako punog srca pregleda nedelje dokumentarnog materijala i lista hektare bivših šuma literature dopunjavajući stranice koje držim u rukama. Dobro, metaforički držim u rukama, jer bi u suprotnom to bio pretežak zadatak sa ovako obimnim delom. Sasvim jasno, priređivanje ove enciklopedije postavlja njenog autora u stanje opsednute sreće. Kolekcionarstvo je, kao istovremeno bolest i lek, jako često u rokenrolerskim krugovima. Minuciozno vođenje računa o makar i najmanjem detalju, očas posla se pretvori u kićenje zidova plastikom umesto tapetama. U ovom slučaju, hirurški precizno ispunjavanje redova slovima koja zvuče. Mada niko ne može optužiti autora za preteranu izloženost praznim zidovima.
Drugo pitanje koje bi se moglo postaviti, nakon čak i ovlašnog prelistavanja, je pitanje granice. Ne, ne mislim na te granice. Oko njih se previše pitanja na potpuno pogrešan (čitaj: glup) način postavljalo. Granice rok muzike su one o kojima se može debatovati. Brojne su definicije i sve opširnije u pokušaju da se suzi prostor za igranje rokenrola. Odatle se posmatranje može granati na rokerski individualističko, subjektivno, i sa druge strane, enciklopedijski metodično, matematičko, kao skup najmanjih zajedničkih sadržalaca. Gospodin Janjatović je kroz ove zamke proveslao manirom kanuiste kroz olimpijske brzake.
Primera radi, heroine središnjeg dela veselih devedesetih, „srpske spajice“ K2. Pre nego što sam iščitao sekciju o njima u ovoj enciklopediji, ni u najskarednijim snovima ne bih uvrstio u bilo kakve okvire rok muzike. Sada su stvari ipak nešto jasnije. Hari Mata Hari, Novi Fosili (meni nekako nerazdvojni od ovde nezabeleženog Magazina) ili virtuozni Lajko Felix, nikako se ne bi našli na spisku rok puritanaca. Priznajem, sa stripovska tri upitnika iznad glave sam čitao te odeljke, čak traživši odgovore i ušima u međuvremenu. Koliko god da mi poneka poveznica još uvek fali, ipak bih rekao da mi je veće iznenađenje što nema Magazina, nego što ima bilo koga od gore pobrojanih. E moj Tonči…
Na stranu radovi gospodina Huljića, ako se potraže propusti, ima nekoliko tema kojima bih se pozabavio. Kao višedecenijski potvrđen podskup rokenrola, pank scena je pristojno zastupljena, međutim, njeni vršnjaci (koja godina gore ili dole) hevi metal i hardkor su u potpunosti izignorisani. Verujem da je ideja gospodina Janjatovića da se drži „osnovnijih“ podvrsta rok muzike, pa je sa tim u vezi i ova „omaška“ sasvim namerna. Ili je prosto stvar u onom subjektivnom posmatranju, gde autor sebi dozvoljava da ne piše o nečemu što lično ne voli, pa samim tim i ne prati dovoljno da bi znanjem opskrbio potrebe jedne enciklopedije. Možda učešće koautora u nekoj sledećoj inkarnaciji enciklopedije popuni i te odeljke istorije muzike na struju našeg podneblja. Svakako „posao kome nema kraja“ uključuje i ovaj zadatak.
Druga tema koju bi ovde otvorio i nije nužno problematična. U pitanju su kolorne stranice koje, po mom skromnom mišljenju, nisu morale da se nađu ovde. Ne iz razloga što su nezanimljive, već zato što ovu knjigu krasi tekst i njena faktografska vrednost, daleko više nego grafička prijemčivost. Dakle, priča, a ne slikovnica. Na tom su se tabaku sigurno mogli naći još neki muzički entiteti, time dodatno uvećavši istorijski značaj dela.
No, da ne bude sve to bez izvesnog smisla i promisla, fotografije su u rasponu od Silueta i Yu Grupe do Who See i Konstrakte, tako da se i sa vizuelnog aspekta može pratiti razvoj rokenrola na datom geografskom području. Opet, ja bi voleo da su tako i poređane, po datumima, ali ne zameram naročito. Naslućuje se iz konteksta dovoljno. Od šarenila bit i hipi generacija, preko gotovo uniformne ozbiljnosti zrelih rokenrol godina i natrag ka širokim paletama novijih heroja. Interesantno je ispratiti, pa i porazmisliti o stilovima koji su ispratili razvoj rokenrola.
I onda otvorim blendu do panoramskih razmera globalnog značaja. Ne može čovek da se ne zapita čemu ovoliki posao kada je informatička era uveliko ušetala čak i u pastirske kolibe? Zar gospodin Janjatović zaista misli da će neko da lista ovoliku knjigu, kad je sveznajući internet sveprisutan, a ne zahteva da sa njega redovno brišeš prašinu? Da i ne uvlačim u debatu zeleni lobi koji zgrožen gleda izvore kiseonika koji se pretvaraju u „Ex YU Rock enciklopediju“ pored žive „Vikipedije“.
Otvorih nasumičnu stranu. Lublanski Psi. Proveriću. Ispostavlja se, lako ih je naći na internetu, ima i da se pročita i presluša, nađe se i ploča ili disk za kupiti. Sve može. Međutim, kada bi ja saznao za njih da ih nisam našao u enciklopediji? Niko ne ide toliko daleko u nasumičnoj pretrazi po internetu. Dakle, meni je već na slučajnom uzorku pomogla da upoznam jedan bend koji nisam ni znao da je postojao.
Podrazumeva se, jake su šanse da su posvećenici u rane tajne rokenrol magije, parnjaci gospodina Janjatovića, upoznati i sa Lublanskim Psima, kao i sa većinom drugih sastava, ali im možda fali saznanja o novijim snagama i eto novog zadatka za „Ex YU Rock enciklopediju“. Pritom, njima će listanje enciklopedije sigurno biti srodnije nego surfovanje bez talasa.
Dakle, ova knjiga je višestruko korisna svakome ko rokenrol doživljava kao nešto svoje, s ljubavlju gajeno, stvarano iz ništavila, isključivo željom, voljom i nepomućenom strašću. Gotovo tvrdoglavo doterati do petog dopunjenog izdanja podvig je kakav savršeno ilustruje čeličnu odlučnost da se izgura projekat (pritom prilično megalomanski), uprkos preprekama kojima ovakav jedan poduhvat sigurno obiluje. Date osobine, u zbiru, kao rezultat imaju sreću iz uvoda ove recenzije. Sreću koja pokreće stvaranje „Ex YU Rock enciklopedije“ kojoj želim (i u tome sigurno nisam usamljen) dug život, kao i rast i razvoj kakav zaslužuje tokom mnogih godina koje dolaze.
