Izdavač: Jugoton Croatia Records
Datum: 8. septembar, 2023
Nemam pojma ni da li uopšte da se upuštam u ovo pisanije. Više imam dilema nego istinski pametnih reči za napisati.
Možda je najlakše onako informativno, obavestiti javnost da više nema potrebe davati zlatne poluge u zamenu za prvo izdanje “Džinovskog” ili srebrne za nešto skromnije reizdanje od pre dve decenije.
Ako ću pominjati cene kod raznoraznih onlajn lešinara, ne mogu da se ne osvrnem i na cenu novih ploča. No, to nije problem Hladnog Piva, već globalno ludilo prodajne cene vinila koji kao da se pravi od mešavine nafte, zlata, kamena sa Meseca i jednorogovog repa. Dobro, neću u to ulaziti pošto ionako nisam platio ploču. Ne, nisam je ukrao, niti je promo primerak u pitanju, mada bi bilo lepo (i obostrano svrsishodno) da jedan ozbiljan izdavač obrati pažnju na nezavisne medije.
Kako bi bilo ponovo pokrenuti izlokane priče o tome ko je pravi panker, a ko se prodao za pune arene? Moram priznati da takve rasprave umeju biti zabavne (ali i naporne). “Džinovski” ili “Evo vam Džinovski”? Uzevši u obzir već uznapredovale godine panksa sa kraja osamdesetih, čekam dan kada će te rasprave odneti prve žrtve čireva na dvanaestopalačnom, napada žuči ili visokih pritisaka.
Na kraju krajeva, čemu uopšte pisanje o albumu koji je u trideset godina cirkulacije postao klasik hrvatskog, pa i eks jugoslovenskog rokenrola. Da, rokenrola, bio pank ili ne. Jedino što Hladno Pivo nije dozvolilo sebi da postane Kazalište, Valjak i njima slična mašina za pelješenje jugonostalgičnih džepova. Prestali su sa radom. Pošteno.
Kome nije dovoljno, eto Savršenih Marginalaca. E oni već obećavaju da će postati grupa koja će skupljati zaostali kajmak Hladnog Piva. U stvari, možda je pravilnije reći da će skupljati penu sa Hladnog Piva. U svakom slučaju, izgleda da će delovati kao tribjut bend za stare fanove koji sada imaju stalan posao, brak, decu i sete se panka tek kada treba raspravljati o tome zašto Hladno Pivo nije pank još od polovine devedesetih.
Mile je otišao svojim putem. Praktično, otišao je putem kojim bi se sigurno zaputilo i Hladno Pivo da je nastavilo sa radom. Računam da je i on to prepoznao, te izbegao dalji otklon od prepoznatljivog zvuka pod istim imenom. Opet, pošteno.
A šta ako zaobiđem sve gore navedene teme i fokusiram se samo na “Džinovski”? O čemu u tom slučaju da pišem? Svi ga znamo (daj, nemoj stvarno da se sramotiš, preslušaj sad odmah, pa se pretvaraj da odavno znaš o čemu je reč). Od reskog sarkazma (koji je dobrim delom i izazvao polemiku o “prodaji”) u “Pjevajte nešto ljubavno”, preko pravih pank himni “Princeza” ili “Narcisoidni psi”, komičnih “Buba švaba” i najave umetničkih dometa grupe u “Treningu za umiranje”. Rečju, klasik. Nezaobilazno štivo za upoznavanje sa rokenrolom i pankom na ovim prostorima i ostale oprobane, jeftine fraze.
Omot vrhunski u svojoj glupavosti. Dakle, istinski pankeraj. Mali milion detalja zahtevaju da se dobro zagledaš, a pošto si u godinama, sačekaš regres da od njega kupiš vinil jer ti na disku ni naočare ne pomažu. A i album nije reizdat (barem ne u ovom trenutku) na disku, što je šteta jer bi se mogle ubaciti i tri bonus numere sa originalnog izdanja.
I sad, evo razloga zašto vredi spiskati regres (topli obrok, markicu za prevoz, višak u kasi…) na jubilarni “Džinovski”. Muzika je vrhunska, gejtfold omot je prelep, dobiješ i kod za skidanje empetrojke, ali i glomazan insert u kome je štampana masivna arhiva uvodnog perioda u vrenju Hladnog Piva. Svoje viđenje, tri decenije kasnije, izneli su ljudi koji su najzaslužniji za inicijalno objavljivanje “Džinovskog”. Otkrivene su neke neverovatne tajne (hiljadu puta sam čuo pesmu, da mi ne napisaše ovde nikad ne bi primetio ogroman detalj), anegdote (pozdrav dragom Pišti iz Hard Time), date neke vrlo emotivne izjave… Tekstualna strana knjižice kompletirana je intervjuima i recenzijama, te Zokijevim pokušajem biografskog zapisa sa početka devedesetih, verovatno u promotivne svrhe. Fotke se podrazumevaju, mada je slika beležnice u kojoj su zapisivani datumi koncerata (kao i plakati za iste) neočekivano fin dodatak.
Da je energija koja je potrošena na prepucavanja pravih i onih drugih pravih pankera otišla u drugom smeru, zemlje bivše Juge bi verovatno bile Švajcarska. “Džinovski” bi i tada bio briljantna ploča, a Hladno Pivo predobar bend. Međutim, ovde uvek neke “buba švabe traže, grabe”. Jebiga Zoki, izvini, našao sam poruku u “Buba švabama”. Ispao si konj.
